DUG REPUBLIKE SRPSKE OD 40% BDP-a: NEREALNO OČEKIVANJE

DUG REPUBLIKE SRPSKE OD 40% BDP-a: NEREALNO OČEKIVANJE

Prema najavama zvaničnika Republika Srpska bi uskoro mogla da snizi dug sa trenutih oko 50% na ciljnih 40% BDP – a. Malo detaljnijom analizom se vrlo lako zaključuje je ovo potpuno nerealno očekivanje.

Naime, Ministarstvo finansija je nedavno objavilo da ukupan dug Republike Srpske iznosi 49,49% bruto domaćeg proizvoda, na dan 31.12.2017. Godinu dana ranije dug je, prema izvještaju Ministarstva finansija iznosio 57,09%. Pod naletom optimizma zvaničnici su najavili da će dug uskoro biti na nivou 40% BDP – a. Razmatrajući kako je došlo do smanjenja javnog duga sa 5.439 na 4.968 miliona KM, uočavamo da previše razloga za optimizam nema. S obzirom na to da inostrani dug Republike Srpske zavisi od kursa dolara i da je kurs dolara bio vrlo nizak 31.12.2017. (iznosio 1,63) i na najnižem nivou od 2014. godine, došlo je do smanjenja duga. Smanjenje duga uzrokovano promjenom kursa dolara iznosi skoro trećinu ukupnog smanjenja. Navedeni kurs je ispod ravnotežnog kursa, tako da je u budućnosti realno očekivati samo rast kursa dolara i po tom osnovu rast vanjskog duga.

Da bi se dug smanjio na najavljenih 40%, BDP bi morao da raste optimističnih 5% i da se u godini dana izvrši otplata duga od oko 750 miliona KM, a da se država ne zaduži niti jednu konvertibilnu marku. Svjedoci smo suprotnog – novog zaduživanja.

Zaduživanje na međunarodnom tržištu: Razlog za sreću ili tugu?

Ministarstvo finansija je nedavno sa ushićenjem saopštilo da se zadužilo na međunarodnom tržištu u iznosu od oko 330 miliona KM po kamatnoj stopi od 4,75%, sa rokom od 5 godina.

Međutim, vrlo jednostavnim pregledom ponuda poslovnih banaka može se uočiti da banke odobravaju kredite stanovništvu po fiksnoj kamatnoj stopi od 3,5% na rok do 10 godina. Dakle, isplatilo bi se građanima da pozajmljuju od banaka i kreditiraju državu i na taj način zarade solidna sredstva.

Zar država nije siguran korisnik kredita?

Država se smatra najsigurnijim korisnikom kredita i zbog toga dobija sredstva po najnižoj kamatnoj stopi. Domaće banke su se, po njihovim kriterijumima, već previše sredstava pozajmili državi, te više nisu spremne da daju kredite državi. Ovo predstavlja ključni razlog zašto je Ministarstvo finansija izašlo na međunarodno tržište. Ministarstvo finansija je očekivalo da će pribaviti 200 miliona evra na međunarodnom tržištu, ali su uspjeli naći kreditore za 168 miliona KM, po stopi koja je dvostruko veća od prosječne kamatne stope na postojeći dug.

Leave a comment