Autor: vdstudio

ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 40% БДП-а: НЕРЕАЛНО ОЧЕКИВАЊЕ

ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 40% БДП-а: НЕРЕАЛНО ОЧЕКИВАЊЕ

Према најавама званичника Република Српска би ускоро могла да снизи дуг са тренутих око 50% на циљних 40% БДП – а. Мало детаљнијом анализом се врло лако закључује је ово потпуно нереално очекивање.

Наиме, Министарство финансија је недавно објавило да укупан дуг Републике Српске износи 49,49% бруто домаћег производа, на дан 31.12.2017. Годину дана раније дуг је, према извјештају Министарства финансија износио 57,09%. Под налетом оптимизма званичници су најавили да ће дуг ускоро бити на нивоу 40% БДП – а. Разматрајући како је дошло до смањења јавног дуга са 5.439 на 4.968 милиона КМ, уочавамо да превише разлога за оптимизам нема. С обзиром на то да инострани дуг Републике Српске зависи од курса долара и да је курс долара био врло низак 31.12.2017. (износио 1,63) и на најнижем нивоу од 2014. године, дошло је до смањења дуга. Смањење дуга узроковано промјеном курса долара износи скоро трећину укупног смањења. Наведени курс је испод равнотежног курса, тако да је у будућности реално очекивати само раст курса долара и по том основу раст вањског дуга.

Да би се дуг смањио на најављених 40%, БДП би морао да расте оптимистичних 5% и да се у години дана изврши отплата дуга од око 750 милиона КМ, а да се држава не задужи нити једну конвертибилну марку. Свједоци смо супротног – новог задуживања.

Задуживање на међународном тржишту: Разлог за срећу или тугу?

Министарство финансија је недавно са усхићењем саопштило да се задужило на међународном тржишту у износу од око 330 милиона КМ по каматној стопи од 4,75%, са роком од 5 година.

Међутим, врло једноставним прегледом понуда пословних банака може се уочити да банке одобравају кредите становништву по фиксној каматној стопи од 3,5% на рок до 10 година. Дакле, исплатило би се грађанима да позајмљују од банака и кредитирају државу и на тај начин зараде солидна средства.

Зар држава није сигуран корисник кредита?

Држава се сматра најсигурнијим корисником кредита и због тога добија средства по најнижој каматној стопи. Домаће банке су се, по њиховим критеријумима, већ превише средстава позајмили држави, те више нису спремне да дају кредите држави. Ово представља кључни разлог зашто је Министарство финансија изашло на међународно тржиште. Министарство финансија је очекивало да ће прибавити 200 милиона евра на међународном тржишту, али су успјели наћи кредиторе за 168 милиона КМ, по стопи која је двоструко већа од просјечне каматне стопе на постојећи дуг.

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ОД 50 КМ: ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ ИЛИ НАДРЕАЛНА МАТЕМАТИКА?

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ОД 50 КМ: ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ ИЛИ НАДРЕАЛНА МАТЕМАТИКА?

Покрет грађана Боље је опредијељен за растерећење привреде, како би се смањила незапосленост, с обзиром да смо у 2017. години били пети по незапослености у свијету, према подацима Свјетске банке. Смањење фискалног оптерећења рада је требало урадити много раније, Влада РС је још 2015. године најављивала овакве мјере, али их није реализовала.

Влада Републике Срспске је ових дана најавила мјеру повећања неопорезивог дијела дохотка са 200 КМ на 500 КМ, што ће бити преусмјерено на повећање плата запослених. Такође, Влада је најавила да ће, на овај начин, плата од 400 КМ бити повећана на 450 КМ тј. повећана за 12,5%, а да ће плата од 500 КМ бити повећана за око 9%. Међутим, анализирајући ову најаву прво уочавамо да нема смисла анализирати износ од 400 КМ, када је одлуком Владе прописана најнижа плата од 410 КМ. Друго, увећавањем неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ, минимална плата од 410 КМ се може повећати за свега 23,33 КМ или око 6%. Плата од 500 КМ може бити повећана за свега 30 КМ или 6%. Реално могуће повећање минималне плате је 23,33 КМ, док је најављено повећање 50 КМ. На основу тога с правом стичемо утисак да је ова позитивна, закашњела мјера само предизборни маркетинг или је проводива само надреалном математиком.

Дакле, најављено повећање плата је спроводиво само ако послодавци издвоје додатни новац.

Поставља се питање на који начин држава може обезбједити да новац који остаје привреди усљед увећања неопорезивог дијела буде усмјерен на повећање плата? Одговор је једноставан – Влада може да се договори са послодавцима да та средства усмјере на повећање плата, али не и да законски дефинише да послодавци морају да нето плате запослених повећају за 23,33 – 30 КМ.

На крају је потребно истаћи да је ову мјеру било потребно најавити још прије више од годину дана, те се она требала почети примјењивати од 1. јануара ове године. Доношењем измјена пореза (доприноса и акциза) у врло кратким роковима, као и у средини пословне године, пословни планови привредних субјеката постају нереални. Зато је важно да овакве мјере буду најављене годину дана раније и да се примјењују од почетка пословне године, јер се само на тај начин анализирање пословања, планирање и пословно одлучивање може вршити ефикасно!

Обрачуне који показују да није могуће остварити повећање плата радника за 50 КМ, само уз повећање неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ можете погледати овдје.

Примјери обрачуна плата у случају повећања неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ

Примјери обрачуна плата у случају повећања неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ

Преусмјеравање средстава осталих у привреди на повећање плата запослених значило би да ће до повећања плата доћи без повећавања укупних трошкова послодавца, тј. без повећања (промјене) бруто плате.

Да бисмо показали да поменутим повећањем неопорезивог дијела дохотка не може доћи до повећања плата за 50 КМ, показаћемо да се бруто плата мора повећати како би се нето плата повећала за 50 КМ (уз повећање неопорезивог дијела).

Бруто плата се рачуна по сљедећој формули:

Примјер нето плате од 500 КМ:

Овдје се јасно види да се мора повећати бруто плата да би се обезбиједило да се нето плата повећа за 50 КМ. Ако уврстимо повећање нето плате за 30 КМ, бруто плата остаје непромјењена.

Примјер нето плате од 410 КМ:

Овдје треба имати на уму да неопорезиви дио дохотка може бити највише колико износи нето плата, тако да је тај износ у случају повећања нето плате за 50 КМ једнак 460 КМ.

Овдје се јасно види да се мора повећати бруто плата да би се обезбиједило да се нето плата повећа за 50 КМ. Ако уврстимо повећање нето плате за 23,33 КМ, бруто плата остаје непромјењена.