Category: Блог

Гдје су нестали студенти? Имамо ли разлога за бригу?

Гдје су нестали студенти? Имамо ли разлога за бригу?

Mањак студената на Универзитету у Бањој Луци забринуо je све декане на скоро свим факултетима у граду на Врбасу. Објава другог уписног рока, мањак пријављених студената, резултирало је енормном овогодишњом непопуњеношћу капацитета. 

Иако је ове године Влада Републике Српске донијела одлуку да се на бањалучки универзитет упише 557 студената мање него прошле године, и након другог уписног рока остаће још око 1.300 мјеста слободно, што имплицира да ће Универзитет ове школске године остати полупразан.

Упркос горе наведеној чињеници, убрзо стиже сигнификантна вијест да ће од нове академске године Универзитети у Бањалуци и Источном Сарајеву запослити 81 новог асистента, за што је Влада и Народна скупштина Републике Српске издвојила 300.000 КМ за преосталу годину, а за надолазећу 2019. годину око  2,2 милиона КМ.

Све ово звучи као врло озбиљна високошколска политика и инвестирање у високо образовање. Но, гдје ли су студенти и да ли је наведени потез оправдан или је наведена вијест позадина нечега сасвим другог?

 

Мањак студената – резултат фактора

Неспорна је чињеница да један од фактора који је резултирао мањком студената јесте неусклађеност са тржиштем рада, јер није видљио (у довољној мјери) покретање студијских програма и унапрјеђење постојећих (непостојање у довољној мјери праксе).

Други фактор је демографски пад. Миграције и пад наталитета из године у године узимају данак те се очитује кроз број уписаних ђака у прве разреде, којих је чак по први пут ове године испод 10.000. Дâ се примјетити да се смањује број ученика и у вишим разредима – но у Влади РС и даље не пале аларм!

Трећи фактор је нелојална конкуренција једног дијела приватних факултета. Како истичу наши саговорници на појединим приватним високошколским установама нису јасно назначени почетак и крај уписних рокова, постојање критерија, а посебно је занимљив степен пролазности који је неријетко 100 посто.

Четврти фактор је нередовно спровођење наставе, од стране ангажовања професора из нама сусједних држава, који предавања изводе уријетко (често једном до два пута у семестру). Иако је све факултете обишла вијест да предност у запошљавању имају наши кадрови, над гостујућим професорима, и даље је та вијест остала само информативна  – непримјењива за катедром. Да ли је то квалитет наставе коју очекује сваки студент, да ли је могуће да спорадично гостујући професори и професори који изводе наставу изнад норматива буду потпуно посвећени студенту, способни за рад и праксу, тачније да буду у цјелости доступни студенту у давању знања?

Посљедњи и веома значајан фактор јесте „упис на факултет – карта за Европу“. Иако је познат број новоуписаних студената на Универзитету у Бањој Луци, сама чињеница да је неко испунио услове за упис не значи и да ће остати као студент. Јасно је да је уписница на факултет најлакша улазница младој особи за велика тржишта, што могу пронаћи једино изван граница Босне и Херцеговине, што доводи до негативног исхода за саму државу.

Но, да се вратимо…Иако изложени фактори представљају могуће разлоге мањка уписаних студената на факултетима, гласно постављамо питање у чему је оправданост запошљавања  оволико великог броја асистената, не спорадично, већ групно, у кластеру? Гдје се изгубило систематско запошљавање?

Јавност треба да буде упућена да Универзитети у Бањој Луци и Источном Сарајеву нису остали без асистената „преко ноћи“, већ су претходни асистенти, уназад десет година постали професори (или доценти). Додуше незнатан број. С друге стране доста вјеродостојнија слика функционисања универзитета јесте непостојање смјене генерације, која сама по себи не мора бити ни позитивна, ни негативна, али је неопходна због природног процеса – искусни и заслужни одлазе, „нове наде“ долазе.  Што резултира да се сви запитамо да ли ће наведени универзитети бити подмлађени тако што ће се број запослених једноставно повећати за 81  младог академског човјека?

Такође, обезбијеђен је буџет до краја 2018. године, но да ли ће обећани буџет за 2019. годину бити  остварив? Млади асистенти, међу којима сигурно има и велики број зналаца и талената биће примљен на четири године уз финансирање које је осигурано само за пола године (можда за наредну 2019. годину). Шта се дешава након тих пола године (једне године) не зна се, али јасно је да  их неко мора плаћати?

Пред овим људима је и наредни изазов  да би остали на факултету а то је докторски студиј који морају сами платити, а његова цијена је око 10.000 -15.000 КМ, па ће се врло брзо десити да ће ти млади људи који су награђени послом на универзитету, касирати том универзитету око 1 милион марака.

Да ли је то подстицај државе, стратегија да млади не одлазе  – запослити аистенте? И даље, одговор је не! Док тај млади човјек, најбољи студент, покушава организовати свој живот достојан академског човјека уз плату асистента, са жељом да купи ауто, подигне кредит за стан, формира породицу и додатно се задужити за тих 10.000-15.000 КМ, за то вријеме просјечан ижењер машинства, електротехнике, љекар, стоматолог, умјетник, неће добити овакву помоћ државе те ће се опредијелити за учење њемачког језика који му омогућава равноправан приступ њемачком тржишту рада са минималним платама од 2.400 еура па навише, уз све угодности живота које са собом носи једно развијено друштво.

Као што се из до сада реченог могло закључити, јасно је да не постоји  развојна стратегија. Јер да постоји, прочитали бисмо који се резултати очекују од овог запошљавања, који ће резултати бити за четири године. Шта би могао бити овај потез Владе којег не прати анализа ефеката. Само изборно обећање?

И опет се враћамо на почетак приче… Гдје су нестали студенти?  Имамо ли разлога за бригу?

 

 

                                                                                                    Савјет за образовање „Покрета Боље“

Кружни ток (кружна раскрсница)

Кружни ток (кружна раскрсница)

Већина возача на простору града Бање Луке има недоумице како се кретати унутар кружних раскрсница којих је све више у граду на Врбасу. Наиме, возачи углавном разумију  правила која важе на кружним токовима са једном траком на уливном грлу и једном траком у зони кружења, а проблеми настају у кружним раскрсницама које имају двије или више саобраћајних трака. Акценат је стављен на град Бања Луку, јер има овакве три раскрснице (Росуље, Лауш, Ребровац).

Слика 1. Елементи кружне раскрснице

Савјет за саобраћај покрета „Боље“ свјестан овог проблема одлучио је да помогне становништву, разјасни постојећа правила, затим укаже надлежним органима на  грешке које су начињене при пројектовању и изградњи кружних раскрсница, те представи новине у овој области. Ову област уређује Закон о основама безбједности саобраћаја (ЗОБС) на путевима Босне и Херцеговине (чланови: 36,48,49), те ћемо се у даљем тексту на њега позивати. ЗОБС не даје посебну правну регулативу за кретање у кружном току, те је потребно правилно тумачити прописе који се односе на остатак путне инфраструктуре и понашати се у складу са њима.

 

Да бисмо разјаснили нејасноће, навешћемо неколико ставки:

Слика 2.

1. На улазу у кружни ток се налази знак који нас обавјештава да се саобраћај у раскрсници одвија кружно (слика 2), у смијеру супротном од смјера казаљке на сату, те смо дужни да се тако крећемо.

 

Слика 3.

2. Онај ко је у кружном току има предност у односу на оне који се у њега укључују јер је то дефинисано знаком (слика 3). У случају да не постоји овај знак, важи правило десне стране и возило које улази у кружни ток има право првенства (ово је изузетно риједак случај).

Слика 4.

3. У случају да прилаз кружном току има више саобраћајних трака возила треба да се крећу на начин који је одређен стрелицама које се налазе на коловозу (слика 4) и  знаком за престројавање (вертикална сигнализација) који  се налази на улазу у раскрсницу (слика 5). Поштујући ове знакове требало би да се

Слика 5.

возила из спољње траке на уливном грлу искључују на првом и другом, а из унутрашње, на трећем и четвтом искључењу.
Треба напоменути да, у најчешћој варијанти кружног тока са двије саобраћајне траке на уливним грлима и у кружном дијелу (праћене знацима са слике 4 и 5), није забрањено да се возило из спољње траке на улаивном грлу искључи на трећем или четрвтом искључењу, те о томе треба посебно водити рачуна (раскрсница на слици 6).

Слика 6.

Стрелице на коловозу и на знаку за престројавање су промјенљиве и њима се може забранити да се возила из спољње траке на уливном грлу искључују на првом искључењу (разлог може бити постојање бајпаса) (слика 7 и 8)  или возилима из унутрашње траке уливног грла дозволити да се искључе на свим искључењима, а возилима из спољње траке уливног грла дозволи излаз само на првом искључењу (слика 9). Такође раскрсница може бити без стрелица и у том случају воз ила из обе уливне траке могу наставити кретање ка било ком искључењу.    

4. Возило смије да промијени саобраћајну траку само под условом да не угрожава кретање возила који се већ налазе у тој траци, те уз то да поштује правило десне стране.

Дакле, ако хоризонталном и/или вертикалном сигнализацијом није другачије дефинисано возило у спољњем прстену има првенство пролаза, па возило које се налази у унутрашњем прстену нема право да исијече путању  возила у спољњем прстену како би се искључио из кружног тока.

5. Возило се из унутрашњег прстена мора прво престројити а тек након тога искључити у прву десну траку на искључењу (слика 10).

Слика 10.

6. Заустављање у кружном току није пожељно, али није у супротности са законом, иста је ситуација и са прављењем новог круга унутар кружног тока. Из овога се може закључити да возач у зависности од ситуације у којој се налази треба тражити оптимално рјешење.

Недостаци и препоруке

1. Кружни токови су инфраструктурни објекти који смањују вријеме чекања на раскрсницама и доприносе безбједности саобраћаја, међутим имају своја огранићења која се огледају у мањем капацитету у односу на семафорисане раскрснице.

Такође кружне раскрснице није препоручљиво постављати између двије семафорисане раскрснице (лош примјер је кружни ток у Росуљама) јер на тај начин отежавамо функционисање семафорисаних раскрсница  (онемогућавамо пројектовање и функционисање ,,зеленог таласа“).

2. Имајући у виду да закон налаже да возило мора да се искључи крајњом десном траком постојање друге траке на искључењу (слика 11) ствара конфузију и доводи возаче до тога да немају повјерења у систем, а што доводи до повећања ризика за настанак саобраћајне незгоде.

Слика 11.

3. Изградња ,,бајпаса“ је изузетно кориснo рјешење, али се гради само када се на основу детаљне анализе дође до закључка да је користан. У случају да се установи да је изградња истога потребна за улијевање саобраћаја са бајпаса, потребно је обезбиједити траку за убрзавање како не би долазило до конфликтних ситуација у поменутој зони (слике 12,13 и 14).

4. Kружни токови са двије траке (на улазу и у кружном дијелу) о којима смо до сада писали имају недостатке, на њима се дешава велики број саобраћајних незгода (са малом материјалном штетом), a правна регулатива у нашој земљи као и у неким европским земљама није јасно дефинисала ову област (има доста простора за различита тумачења правних норми). Због свега наведеног све чешће се у литератури и на европским путевима могу пронаћи модификовани кружни токови на којима се физички усмјерава и ограничава саобраћајни ток. Ове раскрснице се називају ,,Турбо“ кружне раскрснице (слика 15), те је препорука Савјета за саобраћај покрета „Боље“ да се овакве раскрснице граде и на нашим путевима.

Слика 15.
ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 40% БДП-а: НЕРЕАЛНО ОЧЕКИВАЊЕ

ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 40% БДП-а: НЕРЕАЛНО ОЧЕКИВАЊЕ

Према најавама званичника Република Српска би ускоро могла да снизи дуг са тренутих око 50% на циљних 40% БДП – а. Мало детаљнијом анализом се врло лако закључује је ово потпуно нереално очекивање.

Наиме, Министарство финансија је недавно објавило да укупан дуг Републике Српске износи 49,49% бруто домаћег производа, на дан 31.12.2017. Годину дана раније дуг је, према извјештају Министарства финансија износио 57,09%. Под налетом оптимизма званичници су најавили да ће дуг ускоро бити на нивоу 40% БДП – а. Разматрајући како је дошло до смањења јавног дуга са 5.439 на 4.968 милиона КМ, уочавамо да превише разлога за оптимизам нема. С обзиром на то да инострани дуг Републике Српске зависи од курса долара и да је курс долара био врло низак 31.12.2017. (износио 1,63) и на најнижем нивоу од 2014. године, дошло је до смањења дуга. Смањење дуга узроковано промјеном курса долара износи скоро трећину укупног смањења. Наведени курс је испод равнотежног курса, тако да је у будућности реално очекивати само раст курса долара и по том основу раст вањског дуга.

Да би се дуг смањио на најављених 40%, БДП би морао да расте оптимистичних 5% и да се у години дана изврши отплата дуга од око 750 милиона КМ, а да се држава не задужи нити једну конвертибилну марку. Свједоци смо супротног – новог задуживања.

Задуживање на међународном тржишту: Разлог за срећу или тугу?

Министарство финансија је недавно са усхићењем саопштило да се задужило на међународном тржишту у износу од око 330 милиона КМ по каматној стопи од 4,75%, са роком од 5 година.

Међутим, врло једноставним прегледом понуда пословних банака може се уочити да банке одобравају кредите становништву по фиксној каматној стопи од 3,5% на рок до 10 година. Дакле, исплатило би се грађанима да позајмљују од банака и кредитирају државу и на тај начин зараде солидна средства.

Зар држава није сигуран корисник кредита?

Држава се сматра најсигурнијим корисником кредита и због тога добија средства по најнижој каматној стопи. Домаће банке су се, по њиховим критеријумима, већ превише средстава позајмили држави, те више нису спремне да дају кредите држави. Ово представља кључни разлог зашто је Министарство финансија изашло на међународно тржиште. Министарство финансија је очекивало да ће прибавити 200 милиона евра на међународном тржишту, али су успјели наћи кредиторе за 168 милиона КМ, по стопи која је двоструко већа од просјечне каматне стопе на постојећи дуг.

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ОД 50 КМ: ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ ИЛИ НАДРЕАЛНА МАТЕМАТИКА?

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ОД 50 КМ: ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ ИЛИ НАДРЕАЛНА МАТЕМАТИКА?

Покрет грађана Боље је опредијељен за растерећење привреде, како би се смањила незапосленост, с обзиром да смо у 2017. години били пети по незапослености у свијету, према подацима Свјетске банке. Смањење фискалног оптерећења рада је требало урадити много раније, Влада РС је још 2015. године најављивала овакве мјере, али их није реализовала.

Влада Републике Срспске је ових дана најавила мјеру повећања неопорезивог дијела дохотка са 200 КМ на 500 КМ, што ће бити преусмјерено на повећање плата запослених. Такође, Влада је најавила да ће, на овај начин, плата од 400 КМ бити повећана на 450 КМ тј. повећана за 12,5%, а да ће плата од 500 КМ бити повећана за око 9%. Међутим, анализирајући ову најаву прво уочавамо да нема смисла анализирати износ од 400 КМ, када је одлуком Владе прописана најнижа плата од 410 КМ. Друго, увећавањем неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ, минимална плата од 410 КМ се може повећати за свега 23,33 КМ или око 6%. Плата од 500 КМ може бити повећана за свега 30 КМ или 6%. Реално могуће повећање минималне плате је 23,33 КМ, док је најављено повећање 50 КМ. На основу тога с правом стичемо утисак да је ова позитивна, закашњела мјера само предизборни маркетинг или је проводива само надреалном математиком.

Дакле, најављено повећање плата је спроводиво само ако послодавци издвоје додатни новац.

Поставља се питање на који начин држава може обезбједити да новац који остаје привреди усљед увећања неопорезивог дијела буде усмјерен на повећање плата? Одговор је једноставан – Влада може да се договори са послодавцима да та средства усмјере на повећање плата, али не и да законски дефинише да послодавци морају да нето плате запослених повећају за 23,33 – 30 КМ.

На крају је потребно истаћи да је ову мјеру било потребно најавити још прије више од годину дана, те се она требала почети примјењивати од 1. јануара ове године. Доношењем измјена пореза (доприноса и акциза) у врло кратким роковима, као и у средини пословне године, пословни планови привредних субјеката постају нереални. Зато је важно да овакве мјере буду најављене годину дана раније и да се примјењују од почетка пословне године, јер се само на тај начин анализирање пословања, планирање и пословно одлучивање може вршити ефикасно!

Обрачуне који показују да није могуће остварити повећање плата радника за 50 КМ, само уз повећање неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ можете погледати овдје.

Примјери обрачуна плата у случају повећања неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ

Примјери обрачуна плата у случају повећања неопорезивог дијела дохотка за 300 КМ

Преусмјеравање средстава осталих у привреди на повећање плата запослених значило би да ће до повећања плата доћи без повећавања укупних трошкова послодавца, тј. без повећања (промјене) бруто плате.

Да бисмо показали да поменутим повећањем неопорезивог дијела дохотка не може доћи до повећања плата за 50 КМ, показаћемо да се бруто плата мора повећати како би се нето плата повећала за 50 КМ (уз повећање неопорезивог дијела).

Бруто плата се рачуна по сљедећој формули:

Примјер нето плате од 500 КМ:

Овдје се јасно види да се мора повећати бруто плата да би се обезбиједило да се нето плата повећа за 50 КМ. Ако уврстимо повећање нето плате за 30 КМ, бруто плата остаје непромјењена.

Примјер нето плате од 410 КМ:

Овдје треба имати на уму да неопорезиви дио дохотка може бити највише колико износи нето плата, тако да је тај износ у случају повећања нето плате за 50 КМ једнак 460 КМ.

Овдје се јасно види да се мора повећати бруто плата да би се обезбиједило да се нето плата повећа за 50 КМ. Ако уврстимо повећање нето плате за 23,33 КМ, бруто плата остаје непромјењена.