Кружни ток (кружна раскрсница)

Кружни ток (кружна раскрсница)

Већина возача на простору града Бање Луке има недоумице како се кретати унутар кружних раскрсница којих је све више у граду на Врбасу. Наиме, возачи углавном разумију  правила која важе на кружним токовима са једном траком на уливном грлу и једном траком у зони кружења, а проблеми настају у кружним раскрсницама које имају двије или више саобраћајних трака. Акценат је стављен на град Бања Луку, јер има овакве три раскрснице (Росуље, Лауш, Ребровац).

Слика 1. Елементи кружне раскрснице

Савјет за саобраћај покрета „Боље“ свјестан овог проблема одлучио је да помогне становништву, разјасни постојећа правила, затим укаже надлежним органима на  грешке које су начињене при пројектовању и изградњи кружних раскрсница, те представи новине у овој области. Ову област уређује Закон о основама безбједности саобраћаја (ЗОБС) на путевима Босне и Херцеговине (чланови: 36,48,49), те ћемо се у даљем тексту на њега позивати. ЗОБС не даје посебну правну регулативу за кретање у кружном току, те је потребно правилно тумачити прописе који се односе на остатак путне инфраструктуре и понашати се у складу са њима.

 

Да бисмо разјаснили нејасноће, навешћемо неколико ставки:

Слика 2.

1. На улазу у кружни ток се налази знак који нас обавјештава да се саобраћај у раскрсници одвија кружно (слика 2), у смијеру супротном од смјера казаљке на сату, те смо дужни да се тако крећемо.

 

Слика 3.

2. Онај ко је у кружном току има предност у односу на оне који се у њега укључују јер је то дефинисано знаком (слика 3). У случају да не постоји овај знак, важи правило десне стране и возило које улази у кружни ток има право првенства (ово је изузетно риједак случај).

Слика 4.

3. У случају да прилаз кружном току има више саобраћајних трака возила треба да се крећу на начин који је одређен стрелицама које се налазе на коловозу (слика 4) и  знаком за престројавање (вертикална сигнализација) који  се налази на улазу у раскрсницу (слика 5). Поштујући ове знакове требало би да се

Слика 5.

возила из спољње траке на уливном грлу искључују на првом и другом, а из унутрашње, на трећем и четвтом искључењу.
Треба напоменути да, у најчешћој варијанти кружног тока са двије саобраћајне траке на уливним грлима и у кружном дијелу (праћене знацима са слике 4 и 5), није забрањено да се возило из спољње траке на улаивном грлу искључи на трећем или четрвтом искључењу, те о томе треба посебно водити рачуна (раскрсница на слици 6).

Слика 6.

Стрелице на коловозу и на знаку за престројавање су промјенљиве и њима се може забранити да се возила из спољње траке на уливном грлу искључују на првом искључењу (разлог може бити постојање бајпаса) (слика 7 и 8)  или возилима из унутрашње траке уливног грла дозволити да се искључе на свим искључењима, а возилима из спољње траке уливног грла дозволи излаз само на првом искључењу (слика 9). Такође раскрсница може бити без стрелица и у том случају воз ила из обе уливне траке могу наставити кретање ка било ком искључењу.    

4. Возило смије да промијени саобраћајну траку само под условом да не угрожава кретање возила који се већ налазе у тој траци, те уз то да поштује правило десне стране.

Дакле, ако хоризонталном и/или вертикалном сигнализацијом није другачије дефинисано возило у спољњем прстену има првенство пролаза, па возило које се налази у унутрашњем прстену нема право да исијече путању  возила у спољњем прстену како би се искључио из кружног тока.

5. Возило се из унутрашњег прстена мора прво престројити а тек након тога искључити у прву десну траку на искључењу (слика 10).

Слика 10.

6. Заустављање у кружном току није пожељно, али није у супротности са законом, иста је ситуација и са прављењем новог круга унутар кружног тока. Из овога се може закључити да возач у зависности од ситуације у којој се налази треба тражити оптимално рјешење.

Недостаци и препоруке

1. Кружни токови су инфраструктурни објекти који смањују вријеме чекања на раскрсницама и доприносе безбједности саобраћаја, међутим имају своја огранићења која се огледају у мањем капацитету у односу на семафорисане раскрснице.

Такође кружне раскрснице није препоручљиво постављати између двије семафорисане раскрснице (лош примјер је кружни ток у Росуљама) јер на тај начин отежавамо функционисање семафорисаних раскрсница  (онемогућавамо пројектовање и функционисање ,,зеленог таласа“).

2. Имајући у виду да закон налаже да возило мора да се искључи крајњом десном траком постојање друге траке на искључењу (слика 11) ствара конфузију и доводи возаче до тога да немају повјерења у систем, а што доводи до повећања ризика за настанак саобраћајне незгоде.

Слика 11.

3. Изградња ,,бајпаса“ је изузетно кориснo рјешење, али се гради само када се на основу детаљне анализе дође до закључка да је користан. У случају да се установи да је изградња истога потребна за улијевање саобраћаја са бајпаса, потребно је обезбиједити траку за убрзавање како не би долазило до конфликтних ситуација у поменутој зони (слике 12,13 и 14).

4. Kружни токови са двије траке (на улазу и у кружном дијелу) о којима смо до сада писали имају недостатке, на њима се дешава велики број саобраћајних незгода (са малом материјалном штетом), a правна регулатива у нашој земљи као и у неким европским земљама није јасно дефинисала ову област (има доста простора за различита тумачења правних норми). Због свега наведеног све чешће се у литератури и на европским путевима могу пронаћи модификовани кружни токови на којима се физички усмјерава и ограничава саобраћајни ток. Ове раскрснице се називају ,,Турбо“ кружне раскрснице (слика 15), те је препорука Савјета за саобраћај покрета „Боље“ да се овакве раскрснице граде и на нашим путевима.

Слика 15.

Leave a comment